Ian Siegal Band klub "Kuglaš", Beograd
25. jun 2011.
28. jun 2011.
Ah te nedoumice! Koji koncert izabrati? Da li Čolu Nacionale na Ušću, i biti sa još 100.000 ljudi “na gomili” ili se prikloniti intimnijem okruženju tvrdokornih bluzera i otići do kluba “Kuglaš”?
Tamo je u subotu sviaro "neki" Britanac, bluzer, sa karakterističnim imenom (Ian) i nekarakterističnim prezimenom (Siegal). Došao čovek na otvaranje Kuglaš Concert Hall-a, da nam malo "svirne" britanskog bluza.
Dobro sad, nije da nisam čuo za njega. Mislim čuo sam, nego mi nije jasno kako sam propustio koncerte koji je dotični održao u Beogradu (Sava centar, SKC). Šta ću kad volim one moje “padavičare” (a ima ih više), pa nikako ne stigoh do čoveka tj. Ian Siegal-a.
Vole ga i kritičari rock magazina, samo hvalospev do hvalospeva. Ma morao sam da proverim, ”unatoč krhkom zdravlju”, kakav je baja taj Siegal.
Video sam poznate face u publici - ljudi iz grupe Texas Flood, Žikica Simić, Zlatko Jošić i pola mojih ispisnika sa “Disco marketa”. Još mi se raduju i čestitaju mi što sam došao. Aman, ljudi šta je ovo?
Šalu na stranu, u 21:50 na binu je izašao trio - Andy Graham na basu, Jamie Little na bubnjevima (samo ovo veče, reče Ian!) i dotični gitarista, sa “Stetson” šeširom, u crnom prsluku i farmerkama, sa impozantnim tetovažama na mišicama.
Kao što smo svi zaključili, imali smo pred sobom mlađu verziju Mickey Rourke-a (pre boksa, droge i face liftinga!)
Na samom početku Ian dohvati neku čudnu gitaru skraćenog vrata, poznatiju pod nazivom Supro, koju gitaristi koriste kad hoće da sviraju slide. Moćno zvuči gitara, ma i Ian zvuči moćno sa svojim metalno promuklim glasom. Uleće direktno u "Stop Breakin’ Down" (svirali razni a bogme i The Rolling Stones na albumu Exile on Main Street). Kreću i pesme sa novog albuma The Skinny (Nugene Records, 2011) koji je Ian snimio sa sinovima bluz legendi kao što su R. L. Burnside, Junior Kimborough i Bobby Bland. Odsvirao je naslovnu pesmu kao i "Hound Dog in The Manger", a sa starijih ploča "Take a Walk in The Wilderness" (album Broadside) i "Revelator (John The Apostle)" (album Meat and Potatoes).
Osim karakterističnog glasa (izmedju Toma Waits-a i Captain Beefheart-a, a kritičari spominju i Howlin Wolf-a), ono što izdvaja Siegala je vrlo šarenoliko interesovanje za razne muzičke pravce. Tako smo u jednom medleyu dobili i "Sign of The Times" i "Get Off" (obe napisao Prince) rame uz rame sa "Ride On Josephine"Bo Diddley-a.
Kako je veče odmicalo Ian je bio sve raspojasaniji tako da smo čuli njegovo izvođenje dve kompozicije Warren Zevon-a (od kojih je "Werewolves of London" bila jedna od vrhunaca večeri), jednu koju je pevao Rod Stewart ("Hot Legs"), koja kad je Ian zasvira i zapeva postaje pravi klasik, "Tougher than the Rest" (Bruce Springsteen) i naravno "Nadine" (Chuck Berry).
U 23:15 je završio zvanični deo večeri, a onda je Ian krenuo da redja klasike i svoje uzore.
Povodom, po njegovim rečima, proslave 70-tog rođendana Bob Dylan-a počastio nas je sa "Like a Rolling Stone" i "I Shall Be Released". Bisevi su se ređali a iznenađenjima nikad kraja. "Never Been to Spain" (izvodili Three Dog Night,a napisao Hoyt Axton) nas je zatekao potpuno nespremne, a onda je krenuo završni medley: "Live and Let Die" (Paul Mc Cartney), "Born On the Bayou" (Creedence Clearwater Revival), "Get It On" (T.Rex) i na kraju "It’s Only Rock’n Roll"(The Rolling Stones). “But I like it, ike it, yes I do” pevao je ceo "Kuglaš", a posle dva sata i dvadeset minuta neprekidne svirke svi smo bili raspamećeni. Ian Siegal nas je potpuno opčinio i pokazao šta znači biti vrhunski izvođač, za kojega nema granica u muzičkim žanrovima.
Nezaboravno veče! Hvala Vladi Pejaku i njegovoj ekipi saradnika, koja renovirani Kuglaš ubraja u jedno od bitnih klupskih koncertnih prostora u gradu, i hvala Ian Siegalu na podsećanju da zaista volimo pravu muziku!
